Rođen je u Smiljanu, 10. jula 1856. godine. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike.
Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rengenskih zraka.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
Umro je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen.
Jedini je Srbin po kome je nazvana međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa, Tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.
Rani život i porodica
Nikola je rođen u Smiljanu u Lici, od oca Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u nekadašnjoj Vojnoj krajini Austrijskog carstva. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Prema krštenici je rođen 28. juna 1856. godine.
Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.
Kuca u kojoj je rođen Nikola Tesla
Školovanje
Nikola Tesla je završio četiri razreda osnovne skole, nakon čega je upisao trogodišnju Nižu realnu gimnaziju u Gospiću. Odmah nakon što je maturirao razboleo se od kolere i bolovao je punih 9 meseci, a u tom period uspeo je da ubedi oca da ga umesto na bogosloviju upiše na studije tehnike.
Elektrotehniku je počeo da studira 1875. godine i to u Politehničkoj školi u Gracu u današnjoj Austriji, tada je imao 19 godina.
Spavao je svega 4 sata dnevno, dok je preostalo vreme provodio učeći i čitajući knjige. 1878. godine napušta studije ali nakon smrti njegovog oca 1879. godine odlazi u Prag da završi studiranje gde se zadrzao do 1881. god. nakon čega je i definitivno napustio studije.
Zaposlenje
1881. god. seli se u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji. U ovoj kompaniji je izumeo uređaj koji neki smatraju prvim zvučnikom. Dok je boravio u Budimpešti javila mu se ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju. U naredna dva meseca radio je na skicama za naizmenični motor koji ce pet godina kasnije patentirati u Americi.
1882. godine odlazi u Pariz i počinje da radi u Edisonovoj kompaniji kao inženjer. Prvi veliki zadatak je dobio u Strazburu, a morao je da osposobi jednosmernu centralu. Tesla je takođe potpisao prvi poslovni ugovor za realizaciju indukcionih motora i uređaja sa obrtnim magnetnim poljem i za to mu je odobren patent 1888. god.
U Ameriku je došao 6. Juna 1884. god. sa preporukom od prethodnog šefa Čarlsa Becelora. U preporuci Edisonu je pisalo “Ja poznajem dva velika čoveka, vi ste jedan od njih, a drugi je ovaj mladi čovek”. Nakon što ga je Edison zaposlio u svojoj kompaniji dodeljeni su mu najkomplikovaniji zadaci kao što je rad sa generatorima jednosmerne struje Edisonove kompanije.
Tesla je radio naporno i za taj trud mu je Edison ponudio 50000$ kada sve bude završeno. Međutim kada je Tesla završio, došao je po novac, ali Edison nije hteo da ga isplati. Tesla je dao otkaz i okrenuo se ponovo naizmeničnoj struji. Edison je na sve nacine pokušavao da ubedi javnost da je Teslina naizmenična struja opasna i da je njegova jednosmerna struja mnogo efikasnija.
Kolorado Springs i Long Island
Tesla je 1899. godine odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Kolorado Springsu gde je imao dovoljno prostora za
tesla_colorado_springs_station
svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku novinarima je najavio da namerava da sprovede eksperiment bezične telegrafije između Kolorada i Pariza, ali to se nije dogodilo. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenje od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara.
On napusta Kolorado Springs 7. januara 1900. god. a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Medjutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežicni prenos energije.
Wardenclyffe tower
Na Long Islandu, Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice, Vordenklajf kule 1890. god. sa 150 000$ od kojih 51% ulaže Džej Pi Morgan. Gradnja počinje 1901. godine, a već naredne godine saznaje da je Markoni uspeo da ostvari transatlanski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju sa stare lokacije u Vordenklajf. Kula jos nije bila dovršena, a glavni finansijer, Morgan se povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima “Teslin Vordenklajf je milionska ludorija”. 1906. godine Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom prvog svetskog rata razmontirana. Americki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta.
Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što Teslu čini duboko ogorčenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, ali već 1916. god. je bankrotirao zbog velikih troškova, i već tada njegov zivot počinje da klizi ka ivici siromastva.
Patenti
Nikola Tesla je nakon razlaza od Edisona rešio da osnuje svoju kompaniju (Tesla Electric Light & Manufacturing). U početku nije mogao da nađe finansijera pa je radio kao običan radnik u Njujorku da bi se prehranio i sakupio novac za svoj novi poduhvat.
elektro motor
Prvi elektromotor na naizmeničnu struju uspeo je da konstruise 1887. godine i demonstrirao ga je pred “Američkim drustvom elektroinženjera” (danas IEEE) 1888. god.
U 35-oj godini dobija Američko državljanstvo. Počinje da radi u novoj laboratoriji u Njujorku i tu prvi put pokazuje sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežicnom prenosu snage.
Od 1893. do 1895. god. Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekfencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem. 1893. god. u Sent Luisu pred 6000 gledalaca, Tesla je prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Nakon toga Tesline demonstracije počinju da privlče veliku paznju.
Ubrzo slede i novi patenti. U periodu od 1887. do 1890. god. Tesla prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih sturja. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinzenjera, 16.maja 1888. na svom predavanju “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje”. Na tom predavanju, uvidevši vrednost Teslinih pronalazaka, Vestinghausova kompanija otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.
Vestinghaus finansira gradnju prve električne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima (po Teslinim patentima). Nikola Tesla je kao dečak bio zadivljen opisom Nijagarinih vodopada i maštao je da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju. Ta želja mu se ostvarila 15. novembra 1896. godine, puštanjem struje do grada Bufala.
Samo pet godina nakon sto je izgrađena prva hidrocentrala na Nijagarinim vodopadima, 1900. godine u Užicu je izgrađena druga hidroelektrana na svetu, a prva u Srbiji i Evropi koja je radila po Teslinom pricnipu naizmeniče struje . Ovaj objekat, smešten ispod užičkog Starog grada, osmislio je Đordje Stanojevic, profesor Velike škole u Beogradu, vodeći stručnjak među tadašnjim srpskim fizičarima, da bi pomogao osnivačima prve užicke tkačnice kojoj je nedostajao jeftin i siguran energetski izvor. O tome koliki je značaj tada pridavan užičkoj centrali, govori to sto je kamen temeljac za nju postavio licno kralj Srbije Aleksandar Obrenović.
Njena gradnja bila je teška i skupa, a mašine su nabavljene u firmi Simens Halske u Beču. Kada je centrala na Ilindan 1900. završena bio je to praznik za žitelje male varoši i početak jednog novog doba, koje ce biti obeleženo sveopštom primenom električne energije.
Zajedno sa Vestinghausom, Tesla je 1893. godine na izložbi u Čikagu predstavio svoj sistem naizmeničnih struja, i na taj način izazvao divljenje prisutnih.
Kasnih 1880-tih, Tesla i Edison su postali prtotivnici i to doba mnogi nazivaju “Rat struja”, zbog Edisonovog pokretanja distribucije električne enegije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanju efikasnijeg Teslinog sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Edison i Vestinghaus su zamalo bankrotirali pa Tesla oslobađa Vestinghausa obaveza plaćanja korisćenja patenata.
Smrt Nikole Tesle
Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života. Pretpostavlja se da je umro od srčane tromboze.
I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka, Lagvardija je rekao: “Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je, i kako vreme prolazi postaje jos veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci.
Teslina želja je bila da mu na sahrani svira njegov prijatelj Zlatko Balokovic, on mu je ispunio tu želju i svirao zajedno sa horom Slovan. Po Teslinoj želji svirali su prvo Šubertovu kompoziciju “Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko.
1943. godine Vrhovni sud SAD-a vratio je Tesli pravo na patent i priznao prvenstvo na patent radija. Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje svih pokojnikovih ličnih stvari i dokumenata. Ministarstvo odbrane je Teslina dokumenta proglasila vrhunskom tajnom, i stavila pod “strogo poverljivo”.
Sestrić Nikole Tesle, Sava Kosanović uspeo je da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu . Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.
Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima
